SVETISLAV BASARA - Robin Moodo

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Quid pro quo na latinskom znači trampa, zamena nečega za nešto, u slobodnom prevodu na srpski (i prilagođen srpskim posebnostima) quiod pro quo najčešće znači „ti meni daš bubreg, ja tebi dam mudo“, u literaturi pak quid pro quo se koristi za opisivanje situacija u kojima se raznoraznim intelektualnim hokus pokusima uvaljivanje muda predstavlja kao donacija bubrega.

Primer takvog jednog quiod pro quoa je erupcija humanitarne empatije sa srpskom sirotinjom rajom koja je u Lidlovoj bakalnici rušila sve pred sobom ne bi li kupila nasušnih stotinak pilića. I neki Danasovi autori su se, vidim, pridružili sabornom horu narikača. Ko biva… sramota je sprdati se sa ljudskom nevoljom, siromaštvo pritislo, treba imati razumevanja ako siromah čovek odseče ruku bližnjem slučajno li ovaj posegne za „njegovim“ piletom. I pročaja.

Ništa to nije novo. Moja superhikovska malenkost se već decenijama pita kako je moguće da pored toliko Robin Hudova Srbijom uvek hara neki okrutni šerif, ako ne baš iz Notingema, a ono bar iz Požarevca. Na kraju je moja malenkost dokonala da je to zato što se srpski Robini Muda quid pro quo-om uvaljuju umesto Robina Huda, ako razumete šta hoću da kažem, ako ne svejedno, idemo dalje.

Stavka prva. Po kom se to kriterijumu N. N. kupac koji u džepu (na kartici) ima para da odjednom kupi pedeset pilića može svrstati među siromašne? Ja bih takve pre svrstao među alave. Ako i dopustimo da je posedovanje dovoljno novca za kupovinu 50 pilića ipak imovno stanje ispod granice siromaštva, sme li se dopustiti da takvi siromasi žare i pale po otvaranjima megabakalnica?

Stavka druga. Da li sirotinjski ombudsmani misle da je Lidl na prodaju domaćoj sirotinji izneo samo pedesetak piladi? Neće biti. Nemam uvid u Lidlov asortiman, ali nešto mi govori da firma operiše sa stotinama i stotinama hiljada jeftinih živinskih leševa. Čemu onda razlog za pometnju i kalakurnicu? Lidl, naravno, nije u obavezi (ili možda jeste) da osniva supermarketsku žandarmeriju, ali država u kojoj Lidl drži lance svojih bakalnica u obavezi je da održava javni red i mir na svim mestima, uključujući Lidlove megaprodavnice.

Već čujem glasove koji samosažaljivo cijuču – ama ne može to, mi smo takvi, nema tu leka… Ma nemoj. Ako je tako, zašto onda u ekspoziturama belosvetskih banaka, bogme i u domaćim poštama – a naročito po kasapnicama – nema nikakvog nereda, nikakve gungule, nego na tim mestima vlada disciplina maltene ravna konclogorskoj. Sad verovatno mislite da ću sledećih decenija lupati glavu zašto je to tako, ali ne, jasno mi je na prvu loptu. Zato što te gungule nekome navraćaju vodu na vodenicu ili taj neko bar misli da mu navraćaju. Kome to i zašto? To pojma nemam. Ni on nema pojma. Upravo je zato sve ovako kako jeste.

Bili bi vam mnogo zahvalni da podrzite nas sajt otvaranjem oglasa ispod i na vrhu