Svetislav Basara - WYS IS WYG

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas

Da cenjeni podfamozni publikum ne bi pomislio da iz niskih pobuda - ne bih li u sledećoj Bjelinoj seriji dobio ulogu Starca Foče od stotinu ljeta - hvalim "Senke nad Balkanom", a da iz istih pobuda - zato što nisam dobio ulogu starca Manojla Komnina - osipam drvlje i kamenje na "Nemanjiće - rađanje kraljevine", osećam obavezu da "Nemanjićima" posvetim još jednu kolumnu u kojoj ću malo detaljnije izložiti razloge zbog kojih je rečeni (pre)ambiciozni poduhvat unapred bio osuđen na propast.

Srpska kinematografija/seriografija - u kojoj povremeno bljesne i poneki pravi biser - naprosto nema ni superstrukturnu ni infrastrukturnu "visinu" (a još manje "dubinu" džepa) za produkciju makar solidnog istorijskog spektakla, a za tako nešto - da parafraziram Nikolicu Krstića - nema ni takozvani "istorijski predložak", jer sve, recimo, da se posla latila mnogo kompetentnija ekipa - a mogla bi se naći - sve da je budžet bio mnogo veći - a morao bi biti - i ta bi ekipa, htela ne htela, bila prisiljena - ako zatreba i pendrekom - da se kreće u istorijskom koordinatnom sistemu koji su vaktile vaspostavili ovde često pominjani Pantelija Srećković & Co. Kakav je to, još uvek važeći, istorijski sistem ovde smo višekratno apsolvirali, pa da se ne ponavljamo.

Da su počem bili u prilici (možda i jesu, ko zna) da pogledaju prvu epizodu "Nemanjića", Panta & Co bi je zacelo smatrali remek-delom, a eventualne primedbe bi se odnosile isključivo na sitne dramaturške manjkavosti - odsustvo, recimo, zapadnih vitezova koji kidaju meso prljavim prstima dok ga naši velikaši jedu zlatnim viljuškama. Ali da dužim, pisac hoće da kaže da je u zvaničnoj srpskoj istoriji, na zvaničnoj srpskoj televiziji, moguće snimiti samo ovakve "Nemanjiće" i nikakve druge, a da je sve to posledica vajkadašnje srpske - delom naivne, delom sumanute - namere da se tegobe, siromaštvo i čemer sadašnjosti prevladaju tako što će u prošlost (umesto malo smisla) "upumpatiti" sjaj, veličinu i raskoš, pa ih otuda (bez carine) importovati natrag u sadašnjost.

U tom smislu, "Nemanjići" su istorijska video-čitanka, ništa gora, ako ne i bolja, od pretencioznih, samoprecenjujućih i samoviktimizujućih bulažnjenja iz zvaničnih školskih udžbenika, a to što su "Nemanjići" čak i u beogradskom Kitaj Gorodu prošli kao bosi po trnju, nije posledica (ili možda jeste, da ne grešim dušu) sazrevanja svesti o pogubnosti fantaziranja i falsifikovanja za istoriju i život, nego širenja naprsline u vašarskom ogledalu i (opravdanog) nezadovoljstva sadašnjošću koja se - kako onomad rekoh - kao na dlanu vidi u svim segmentima prve epizode "Nemanjića". Što kažu Anglosasi: What You see is What You get!

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni