Kako zabraniti spot o Ireni Vujović

Draža Petrović, kolumna za dnevni list ''Danas''

Da Srpska napredna stranka režira „Nemanjiće“, verovatno bi u prve četiri epizode do izbora morali da se pojave Šapić i Đilas, kao glavni negativci koji na kraju poginu tokom dvoboja sa nekim malim, ali našim.

Međutim, pošto su „Nemanjići“ već snimljeni i premontirani, SNS se bacila na spotove u kojima na zidu vise uramljeni Šapić i Đilas, kad već ne mogu da vise na banderi, jerbo je takav scenario.

Takav njihov spot zabranio je REM, zato što po Zakonu o oglašavanju nisu pitali Đilasa i Šapića da li su voljni da vise na zidu u spotu za potrebe Srpske napredne stranke.

Da su ih pitali, pretpostavljam da bi obojica pristali sa suzama radosnicama u očima, zato što svako zna da je negativna kampanja najbolja kampanja, naročito za one koji u kampanji vise obešeni, makar na zidu.

Znate li, uostalom, koliko košta pet sekundi na RTS-u – besplatno.

To je posle u pismu Bujoševiću Đilas i potvrdio, jer on zna to oko sekundi.

A sve je primetio i REM, rođeni brat pokojnog Romula, pa je po zakonu zabranio spot da SNS ne ispala žrtva sopstvene gluposti.

Zaista, zašto bi neko pravio spot u kome se od stranačkih prvaka SNS pojavljuje jedino Irena Vujović, kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda, koja glumi sekretaricu.

– Ali to nije Irena Vujović! – rekao bi vam neko od reditelja SNSpota.

– Jeste Irena! – rekli biste vi, zato što, osim glavne glumice i ceo spot liči na radni dan Irene Vujović, kandidatkinje za gradonačelncu Beograda.

Ukratko: šminkanje, selfiji i Megatrend.

Živeli Romul i REM!