SVETISLAV BASARA - Naravoučenije novosti

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Sećate li se da sam vam pre nekoliko godina, nekim povodom, ne sećam se više kojim, citirao nenarodnu poslovicu koja je sedamdesetih i osamdesetih godina u beogradskoj kulturnoj javnosti imala snagu aksioma, a koja je glasila (otprilike) ovako: nema tog novinarskog genija koji je u stanju od Večernjih novosti napraviti dobre novine, kao što – uprkos ondašnjim neiscrpnim humanim resursima – ne postoji takav komitetski mufljuz koji će po partijskom zadatku od Studenta napraviti Večernje novosti, to jest štampano đubre.

Sve ono najbolje, najprobranije i najslobodnije u posleratnoj srpskoj kulturi i umetnosti peklo je zanat u vazda problematičnom Studentu, dočim je u Novostima ordiniralo sve što je – bilo po ličnom izboru, bilo po partijskom zanatu – mrčilo artiju, piskaralo i svakodnevno se tekstualno (ponekad, bogme, i doslovno) uvlačilo u visoka dupeta – za SFRJotovog vakta marksistička i partijska, potom nacionalistička – uz napomenu da je većina dupeta i novindžija ostala ista, samo su – kada je za to kucnuo čas – dupeta promenila „predznak“, a novindžije ploču.

Još jedna važna napomena! Aktuelni gaulajter Novosti, Vučela, takođe je pisao u Studentu, što je nebitno za osebujnost njegove potonje biografije, ali je bitno za temu naše današnje kolumne, to jest za filozofsko pitanje – zašto je onako živahan i živ Student umro (tačnije ubijen) pre dve-tri decenije, a zašto mrtvorođene Večernje novosti, ta crna rupa Gutenbergove galaksije, i dan danas svakoga jutra izlaze bez ikakvog pokrića (uključujući i finansijsko) i nesmetano šire moralnu bedu, duhovno mrtvilo i nekrofiliju, pri tom ne birajući sredstva, setite se samo Predićevog „Siročeta na majčinom grobu“, kao „materijalnog dokaza“ ustaških zločina.

Ma koliko ovo na prvo slušanje moglo zazvučati apsurdno, odgovor na gornje pitanje je čisto (seljački) neoliberalan: Novosti pretrajavaju zato što imaju prođu (iako odavno nemaju tiraž) i zato što se isplate (iako prave gubitke i ne isplaćuju plate). Šta ja to pričam, reći će neko, kome se i kako se takve Novosti isplate, a ja ću ezopovski reći: pratite tokove novca, utvrdite odakle se Novostima upumpavaju pare, pa će vam biti jasno kome se takve Novosti isplate.

Priča o Novostima i Studentu samo je metafore za sve što se u Srbiji, u svim domenima njenog života i rada, odvija od njenog nastanka, pa do današnjeg dana i što će – kako stvari teku – nastaviti da se odvija do neodređenog dana u (ne tako dalekoj budućnosti) kada će sve otići i 3LPM. Država Srbija – a sve njene alotropske modifikacije po tom su pitanju bile iste ili gore – koja je ulagala (i ulaže) ogromna sredstva u razvoj parazitizma i duhovne bede, a materijalnu leči poklon paketićima – neminovno je morala završiti ovako kako je završila. Pa da završimo, a vi sami izvucite naravoučenije.