SVETISLAV BASARA - Dnevnopolitička geografija

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Da onaj naš Marsovac u Beograd ne dolazi zbog „srpskog gostoprimstva, najluđeg provoda u Evropi, najukusnije hrane i najlepših žena na svetu“, nego radi proučavanja istorije zacelo bi – prelistavajući povest imena srpskih ulica i gradova – došao do zaključka da hronična politička nestabilnost u Srbiji ima neke veze sa nestabilnošću toponimije, ako se to tako kaže.

Šta je, recimo, drevnim bečkerečanima srpskog porekla – bezbeli bi se zapitao Marsovac – zasmetalo što im se varoš u kojoj su prethodno dugo i (manje-više) srećno živeli zove – Bečkerek. Ako bi se Marsovac u traganju za odgovorom na to pitanje kao stručnom konsultantu obratio mojoj malenkosti, dobio bi sledeći odgovor: Bečkerek nije zvučao dovoljno srpski, eto šta. Marsovac bi, pretpostavljam, odmah potom napravio pitanje. Dobro, rekao bi, nagađam, razumem ja nasušnu potrebnu za nacionalnim identitetom, ali, šta je to – moliću lepo – srpsko u grčkom imenu Petar?

Ja bih tu, samorazumljivo, morao stati na branik nacionalnog identiteta. Kako šta? Petar, po kome je Bečkerek nazvan, bio je srpski kralj. Budući da je zahvaljujući čestim novogodišnjim boravcima u Beogradu, Marsovac stekao smisao za srpski humor, možebiti da bi napravio još jedno pitanje – a zašto se onda taj kralj, ako je već srpski, nije zvao Dobroslav, recimo, na šta bih mu ja morao odgovoriti – zato što je nemilozvučno i nezgodno nazvati varoš Dobroslavgrad.

Dosta smo Marsovac i ja ćerali komendiju, pređimo na temu, a naša današnja tema je, – srpska dnevnopolitička geografija, topografija i toponimija motivisane raznoraznim pobudama u rasponu od nasušne potrebe za nacionalizacijom svega i svačega, preko ćeranja inata inoplemenim suvarošanima, zaključno sa još nasušnijom rajetinskom potrebom za uvlačenjem u trenutno vladajuća visoka dupeta.

Šta je, pitam ja vas, drugo nego inat i kenjčiluk vaktile navelo ratne vlasti varoši Foča da joj promene ime u Srbinje, nego stavljanje do znanja tamošnjem nesrpskom stanovništvu da u njoj za nesrbe nema mesta. Isto, dakle, ono što je i lokalne – a možda i neke više od njih – vlasti Hrtkovaca navelo da selo preimenuju u – Srbislavci. Možda međunarodna registarska oznaka HR na početku seoskog imena nije toliko iritirala rečene vlasti, koliko činjenica da je u selu živelo podosta Hrvata. I – šta? Prođe neko vreme, Srbinje se ponovo prozva Foča, a Srbislavci ponovo postadoše Hrtkovci, doduše sa mnogo manje Hrvata nastanjenih u njihovom ataru. Ima li ova kolumna naravoučenije? Još kako ga ima. Sela i gradove baš zabole Crven Ban kako se zovu, ali građane i seljake zbog čestih promena imena, prečesto i itekako zaboli. Mislite o tome dok pomišljate da je Zrenjanin, umesto da ponovo postane Petrovrgad, lako mogao postati i Aleksandrovac.

Bili bi vam zahvalni da podrzite nas sajt tako sto cete otvoriti oglase ispod