SVETISLAV BASARA - Jezik Četvrtog Rima

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Viktor Klemperer je svojevremeno napisao zapaženu studiju Lingua Tertii imperii (Jezik Trećeg rajha) u kojoj je pokazao tesnu vezu između nacističkog nasilja i prethodećeg nacističkog nasilja nad nemačkim jezikom, a mene je afera „jaje kuvano na smederevcu“ navela da napišem ako ne baš studiju, a ono bar kolumnu – o jeziku Četvrtog Rima, to jest Srbije.

Iako vam mnoge stvari neće biti jasne, savetujem vam da dobro utuvite gradivo i da primite k znanju da je većina pičvajza u kojima već vekovima grcamo uslovljena „oficijelnim“ srpskim jezikom, što će reći političarsko-novindžijskim mrtvogovorom, koji se – kako onomad pokazasmo – proširio i na široke pijačne mase. Jezik je taj koji uslovljava stvarnost, davno smo se složili oko toga.

Ključne reči pomenutog mrtvogovora jesu „napad“ i „odbrana“ i one se ne ograničavaju isključivo na vladine organizacije i nacionalističko-militarističke krugove (svih vremena i boja), nego se šire i na nevladine organizacije i krugove dvojke, pa je tako, recimo, svojevremena akcija prikupljanja humanitarne i medicinske pomoći za novorođenčad nazvana „Bitka za bebe“ (božemeprosti, da su bebe Staljingrad), kao što nema novindžije koji drži do „stila“, a koji – kad neko poznat potegne pa umre – neće napisati da je taj i taj „izgubio najvažniju bitku“.

Manevarski prostor takvog jezika vrlo je skučen. Ovaj ili onaj političar otuda se nikada ne „kritikuje“, nego se „napada“ ili „ruši“, što momentalno i po prirodi stvari povlači odbranu i samozaštitu, najčešće zasnovane na tvrdnji da tog i tog političara „napadaju“ i „ruše“ „samo“ zato što on, je li, herojski (još jedna ključna reč) „brani“ … kralja, Tita, partiju, Srbiju.

Još jedna paradigmatična srpska lingvistička situacija. Ako, recimo, nasrtljive novindžije političaru – nazovimo ga X – podastru neoborive dokaze da ga ne rezile zbog odbrane (kralja, Tita, partije, Srbije), nego zbog sudski uglavljenog lopovluka, političar kao iz topa ispaljuje neku od varijaciju na temu besramnosti postavljanja takvih pitanja u trenutku dok gori neki od mnoštva naših (figurativnih) Hilandara.

Hilandarskom sindromu ne pribegavaju isključivo srpski političari, nego – kako nam je pokazala afera „jaje kuvano na smederevcu“ – i (pretpostavljam) sasvim apolitične osobe, poput učiteljice/nastavnice iz srpske škole u Južnoafričkoj Republici koja je u svom obraćanju naciji sa stranica Politikine Rotopalanke blagoizjavila da je pre dvadeset godina otišla u tu zemlju – pazite sad – ne da bi tamošnjoj srpčadi predavala srpski jezik i istoriju, nego „s misijom da naša deca ne zaborave jezik i korene“. Pomen korena otvori novu temu o kojoj će – usled nedostatka karaktera – više reči biti sutra.

Bili bi vam zahvalni da podrzite nas sajt tako sto cete otvoriti oglase ispod