SVETISLAV BASARA - Koreni rasrbljavanja

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Toliko se u Srbiji priča (i piše) o „korenima“ i toliko se strahuje da bi koreni mogli biti zaboravljeni, da bi onaj naš Marsovac umesto što povremeno uživa u čarima beogradske novogodišnje rasvete, „našem tradicionalnom gostoprimstvu, odličnoj hrani i najlepšima ženama na svetu“ odao istraživačkom novinarstvu – zacelo došao do zaključka da su Srbi, iako eklatantni mesožderi, u stvari deo biljnog sveta.

„Koreni“ su relativno odnedavno, verovatno kao posledica akcije „sačuvajmo srpski jezik i ćirilicu, zamenjeni lepom srpskom rečju „identitet“ – naš, a da čiji – koji je, na podobije korena, takođe odsvud ugrožen, naročito iz predela i od ljudi situiranih zapadno od Save i Dunava koji su se iz krajnje nejasnih razloga zaverili da nas „rasrbe“ i – insinuira se – pretvore u roblje „Imperije“.

Oduvek sam podozrevao da iracionalni strah od „rasrbljavanja“ ima itekakve veze sa ovdašnjom snažnom, takođe iracionalnom težnjom ka „posrbljavanju“ svega i svačega i posledičnom svrstavanju u neprijateljski tabor svega što neće (ili ne može) da bude posrbljeno.

Kao posledica takvog razmišljanja, delovanja i neprestanog izmišljanja neprijatelja, s vremenom se oko Srbije i u Srbiji nakupilo poprilično stvarnih neprijatelja koji o Srbiji i Srbima misle veoma loše, a od kojih bi neki, naročito oni iz neposrednog susedstva, vaistinu želeli da Srbima žestoko naude, ali sumnjam da bi i najzakletijem srpskom karadušmaninu palo na pamet da Srbe „rasrbljava“, da im briše identitet i da ih pretvara u robovsku radnu snagu – što reko džedaj Slobodan Antonić – Imperije.

A evo i zašto? Pod jedan – Srbe je apsolutno nemoguće „rasrbiti“, a pod dva zato što je drugi strateški cilj rasrbljavanja – pretvaranje u robovsku radnu snagu – ostvaren mirnim putem i to o trošku države Srbije koja izdvaja enormne sume da bi imperijalnim preduzetnicima subvencionisala otvaranje fabrika i farmičica u kojima Srbi, narod najstariji, dirinče za 250 evra mesečno.

Vratimo se načas u prošlost. Nacistima, recimo, nije padalo na pamet da Jevreje „razjevrejuju“, oni behu naumili – i na nesreću gotovo uspeli u tome – da Jevreje fizički istrebe uprkos tome što su Jevreji, mislim na one u Nemačkoj, već bili listom „samorazjevrejeni“, to jest maltene stoprocentno ponemčeni. U tom svetlu se bojazan od „rasrbljavanja“ – kao uostalom i strah od nestanka ćirilice – ukazuje kao psihološka projekcija nečiste političke savesti, kao umnožena replika onog našeg večitog podnarednika koji „brani“ kralja da bi se domogao mindže, a posle, kad mu se vlažni san ispuni, istom tom kralju prestruže dasku u nužniku. Mislite o tome.

Bili bi vam zahvalni da podrzite nas sajt tako sto cete otvoriti oglase ispod