SVETISLAV BASARA - Pohvala pušenju

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Ne Crvenog Bana, Nemojte biti lascivni. Ozbiljnija je stvar u pitanju.

Videćete o čemu se radi. Iako to iz (lažne) skromnosti uvek poričem, izgleda da u meni ipak ima malčice prozorljivosti, a moja se kremanska proročanstva (podsećam publikum da sam rođen na 15 km od kuće, danas memorijalnog centra, Mitra Tarabića) pokazuju najtačnijim u situacijama kada sam najneozbiljniji i kad samrtno ozbiljne stvari bacam u komendiju.

Tamo negde, pre tridesetak, recimo, godina, u vreme kada je stvar još bila u fazi ekspres lonca, savatan od strane neke novindžike da iznesem svoje smatranje o najavljenoj zabrani pušenja, ovako sam odgovorio mladoj dami: nacizam je ponovo pred vratima. Novindžika je, razumljivo, insistirala da potkrepim svoju crnu slutnju, a ja sam to ovako postavio: nacisti su ubijali zbog čistoće krvi, ovi će ubijati zbog čistoće vazduha. Priložio sam još jedan argument. Adolf Hitler je – rekao sam tada – bio zakleti nepušač. Sada prilažem još jedan: današnji gospodari svetskog rata i mira – Tramp, Putin, Orban i Naš Vrhovni – takođe su nepušači. Mislite o tome, a ja prelazim na sledeće kremansko proročanstvo.

U osvit tvitera upravo sam u ovoj kolumni napisao da tviter ne bi trebalo baš zabranjivati, ali da bi osobama starijim od osamnaest godina koje se odaju toj kretenizujućoj detinjariji svakako trebalo zakonski zabraniti bavljenje javnim poslovima. To je, predvidivo, izazvalo pravi revolt u redovima mojih poznanika, društveno-političkih radnika koji su me (usmeno) nagradili na pasja kola, ali istorija je preksinoć pokazala šta biva kad se u jednoj osobi sretnu tviteraš i nepušač i kada se ta osoba dokopa kontrole nad – kako to novindžije vole da kažu – oružjem masovnog razaranja.

Elem, Tramp je, konzistentan i koncizan kakvim ga je Bog dao, onomad „tvitovao“ da će Amerika bombardovati Siriju zbog (nedokazane, mada ne i neverovatne) upotrebe bojnih otrova nad tamošnjim civilnim stanovništvom, a sve iz srpskog inata prema Rusima. I – šta? Da se Tramp ne bi pokazao kao nepouzdani tviteraš koji daje prazna obećanja, Sirija je bombardovana, spičkano je mnoštvo razornih (i papreno skupih) projektila da bi se srušilo nekoliko baraka, ljudskih žrtava, srećom, nije bilo. Čitav „rat“ je trajao cca 50 min, u svetu se podigla omanja furtutma, propovednici sa Tajms skvera su dobili kec na desetku, na ulice su pohrlili dokoni entuzijasti i entuzijastkinje sa parolama „stop bombing“, a po ko zna koji put se pokazalo da su Ujedinjene nacije ustanova efikasna i moćna koliko i Uprava beogradskog vodovoda, možda i kompetentnijeg za rešavanje međunarodnih pičvajza. Naš El Supremo je (mudro) blagoizjavio da mi, kao mala zemlja treba da se držimo podalje od prepičkavanja velikih slila, a na televizoru u mojoj kafanici, nešto je blagoizjavljivala i LJlilja Smajlovićka, a šta – to zbog večne isključenosti tona na kafanicinom televizoru, nisam čuo. A baš šteta.

Bili bi vam zahvalni da podrzite nas sajt tako sto cete otvoriti oglase ispod