SVETISLAV BASARA - Tri dva

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Samo što je centarfor dečijeg militarnog kampa, čajetinski lordmer Stamatović, povisio rezultat na 3:1 i stao pobedonosno da trči po zlatiborskim pustopoljinama, državni militarizam je – u liku i podobiju Njega Vrhovnog – dao efektan gol privatnom i smanjio skor na 3:2.

Verovatno u strahu da bi zatvaranje Stamatovićevog kampa – koji bi se skraćeno mogao nazvati Stalag – moglo umanjiti njegov ugled u očima ratoborne, patriotizmom zadojene većine i, što je crnje i gore, negativno se odraziti na rejting, On Vrhovni je negde – tačnije svugde – blagoizjavio da „država razmišlja o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka“, koji bi – kako je OV rekao – trajao „između tri i šest meseci“.

Lično, ne bih imao ništa protiv toga, ne zato što sam vaktile proveo petnaest meseci u JNA, pa mi tromesečni vojni rok izgleda kao produženi vikend, a pogotovo ne zato što smatram da je vojni rok bitna stvar u odrastanju muškaraca – mada, ruku na srce, nekima dobro dođe – protiv obaveznog služenja vojnog roka nemam ništa onako kao što nemam ništa protiv zemljotresa, poplava požara, pojava, dakle, koje je dobro izbeći, ali koje se ponekad moraju pretrpeti.

Gorerečeno, međutim, ne znači da nemam izvesna zakeranja koja sam i ranije nabijao na nos Aerolazanskom i ostalim zagovornicima masovnih opštenarodnih regrutacija. Kao što je svima (osim Vulinu) dobro poznato, Vojska Srbije, ovako profesionalna (naravno u granicama svojih skromnih mogućnosti) i ovolika kolika je, žestoko kuburi sa parama, a isto je tako svima, osim Vulinu i Aerolazanskom dobro poznato, da bez para nema muzike, pa ni vojne, sledstveno mi se čini da bi obavezno služenje vojnog roka, ako bude ponovo uvedeno, moralo biti na dopisnoj bazi, što će reći da bi regruti konačili kod svojih kuća i prehranjivali se o svom ruvu i kruvu, a u kasarne dolazili samo na obuku, pod uslovom da su oficiri počistili kancelarije i nacepali drva, što im je – kako se onomad obavestih u Danasu – glavni posao.

Ima tu još zakeranja. Osim Vulinu i Aerolazanskom malo je kome nepoznato da se koncept profesionalne vojske, kakav je trenutno na snazi, poprilično razlikuje od koncepta ONO i DSZ, koji je U SFRJotu dugo bio na snazi i koji je, u konačnici, SFRJotu došao glave. I ne samo SFRJotu, ne samo njemu, mnogi su manjkali u opštenarodnom pokolju.

Ovim ne insinuiram da bi, ukoliko se ONO i DSZ ponovo uvedu, TO (teritorijalna odbrana) opštine, recimo, Bački Petrovac, krenula stopama ex-yu teritorijalnih odbrana, pa povela rat protiv matične vojske, naprosto kažem da ne vidim odakle će naša misaona država namaći pare da nahrani, obuje , odene i naoruža desetine hiljada regruta, manj ako se naša država ne nosi mišlju da 1. raspiše tender za privatizaciju VS ili 2. da VS proda nekom stranom investitoru, ali da zadrži većinski paket akcija.

Bili bi vam zahvalni ako podrzite nas sajt otvaranjem oglasa ispod i na vrhu