Štrajkuju glađu za platu koja retko prelazi 10.000 dinara

Četrdesetoro, od ukupno 70 radnika pogona "Gumoplastike" u selu Klenike kod Bujanovc štrajkuje glađu. Pomoć lekara do sada je zatražilo više od dvadeset njih, ali od štrajka zbog neisplaćenih zarada, koje i inače retko prelaze 10.000 dinara, ne odustaju.

U štrajku od 26. decembra prošle godine. Od pre desetak dana i u štrajku glađu. “Pa, kako da kažem. Borba za opstanak, preživljavanje”, kaže jedan od radnika.

Opstanak je, kažu, davno doveden u pitanje. Plate duplo manje od republičkog proseka, ali neredovne. To su pisali na sve adrese, naročito državnih insitucija, jer je država vlasnik.

“Međutim, do ovog stupanja u štrajk glađu smo bili maltene nevidljivi za njih”, ukazuje jedan od radnika o štrajku.

Sada ih, kažu, zovu i obilaze. Pri dolasku u fabriku ekipi N1 je rečeno da sačeka ispred, jer su radnike došli da obiđu funkcioneri SNS-a. U kom svojstvu je u fabrici bio predsednik GO SNS-a u Vranju i poslanik Slaviša Bulatović, i šta je rekao radnicima, nije želeo da nam odgovori. Bez komentara je seo u automobil i odvezao se.

Radnica Gordana Tomić kaže da su današnji posetioci obećali što i svi ostali. “Prekinite, prekinite, rešićemo... Mi smo prekidali mnogo puta, ali ništa. Čim prekinemo, više nema nikog da se javi”, ističe ona.

Kasnije danas među radnike dolaze i predstavnici opozicione Narodne stranke.

“A sad su se setili svi da dođu da vide kako smo i što smo. Kad umremo. Da se politički prepucavaju jedni i drugi”, ogorčena je jedna od radnica u štrajku.

Radnica Stana Aleksić pokazuje nam da spava na drvenoj stolici zbog čega je “boli sve”. “Teško, boli sve. I noge i ruke. Časna reč. I leđa. Teško je ne samo danas, juče i prekjuče, nego celih devet meseci”, kaže Stana.

Zapravo, dodaje, celih 30 godina koliko radi. Najveća zarada koju je ikada primila jednom je bila 17.000 dinara, dva puta – 14. 000. Sada mesecima bez primanja.

“Nemamo ni dinara u kući”, žali se radnica Jamina Ljubić. “Muž ne radi, ja ne radim. Težak život. Bolesna sam, srce mi ima ubrzani rad, nemam para da kupim lekove.”

Bez dinara u kući, kako kažu, preselili li su se u fabriku. Strahuju da će tu sačekati i prvu godišnjicu štrajka i još jednu Novu godinu.

Bili bi vam zahvalni ako podrzite nas sajt otvaranjem oglasa ispod i na vrhu