SVETISLAV BASARA - Jesenja sonata

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Privuče se mic po mic i jesen, a nema ni „S“ od socijalnih nemira, ni „P“ od pobune širokih narodnih masa, od kojih je srpska opozicija (svih boja) odvajkada očekivala da ih dovedu na vlast, što su socijalni nemiri i pobune masa ponekad i činili, ali samo kada bi im se naredilo „odozgo“.

Ne preostaje nam ništa drugo nego da se – u očekivanju da „odozgo“ stigne naređenje da se srpski narod i senat socijalno uznemiri i masovno pobuni – bavimo sitnim prepičkavanjima i svakodnevnostima i da konstatujemo da je u trci za plasman u Visokom Dupetu, krle22 „za prsa“ ostavio Vulina iza sebe, ustvrdivši u svojoj kolumni da se „šesti oktobar“ ipak dogodio, ali – da se Vlasi ne bi dosetili – prerušen u Njega Vrhovnog, za koga, inače, nisam baš siguran da mu to laska, jer mu je i peti oktobar bio krv pred očima.

Krleta22 je na tu kalendarsku metaforu ponukao intervju koji je Oliveri Bećković za NIN dao Goran Marković, a u kome je Goran konstatovao da je „vreme za pobunu“. Ta se izjava momentalno pretvorila u krv pred Krletovim očima, pa se u gnevu retoričko-podnarednički zapitao, a da zašto Goran nije stisnuo muda, pa srpski narod i senat pozvao na pobunu za Titovog vakta.

Pričasmo li pre neki dan o naknadnoj pameti i prethodnoj gluposti? Pričasmo. Ali krle22 očigledno iz priče nije izvukao naravoučenije. Ne verujem da je krle22 zaboravio (mada, ko zna) da je Titov vakat bio jednopartijska diktatura u kojoj su pozivi na pobunu bili teško krivično delo, a da je Srbija danas – bar na papiru – parlamentarna demokratija u kojoj su pozivi na pobunu (nenasilnu, naravno) sasvim legitimna i nekažnjiva stvar.

Pažljivo sam pročitao Krletovu kolumnu i iz čtenija zaključio da je krle22, kao uostalom i većina Srba, uvek prethodno pametan, a naknadno glup, iako je – kao takođe većina Srba – čvrsto uveren da stvar stoji obrnuto. Krle 22 je, recimo, bio sračunato pametan što JexS-u Tadiću nije u brk skresao, inače tačnu analizu DS-ovske vladavine blagovremeno, dok su zajedno duvali u istu tikvu, da ne kažem baš džoint, nego mu je to u brk skresao, naknadno, kad je tikva pukla, a JexS prdnuo u čabar.

I ne samo da Krle JexS-u nije skresavao u brk ono što mu sad kreše (kuku, dvosmislene li rečenice) nego se zdravo mrštio na novine i članke – uključujući i moje – u kojima je crno na belom pisalo da će JexS – nastavi li da po zapaljenim selima češlja babe, da miluje krave i šprica kokoške – vrlo brzo prdnuti u čabar. Sledi trenutak indiskrecije. Pre dve-tri godine naletim na JexS-a, na Sajmu knjiga, na štandu Geopetike i tom zgodom se zadržasmo u kraćem, srdačnom i prijateljskom razgovoru. Da ste ti i Krle čitali moje SMS-ove, kažem ja, JexS/u, onako zajebantski, sad bismo nas dvojica pričali uz šampanjac, okruženi kamerama, sponzorušama i obezbeđenjem, a ne ovako, ko sirci tužni bez iđe ikoga. Ama – tako nekako reče JexS – kurtalisao sam se bede. Možda on jeste. A jesmo li mi?

Bili bi vam zahvalni ako podrzite nas sajt otvaranjem oglasa ispod i na vrhu