MILAN ĆULIBRK - Rijaliti NIN i drugi lažovi

Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN''

Nije mala stvar ako predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić, zatrpan hrpom državničkih i stranačkih obaveza, u danonoćnim naporima da zaštiti državne i nacionalne interese, izložen stalnim napadima stranih plaćenika i domaćih izdajnika koji uz penu od espresa i piva svako popodne (pre podne, naravno, spavaju) pripremaju državne udare, bar deo pažnje usredsredi i na nekog novinara. Prošlog petka, na „molbu“ Pinka, obznanio je: „Ćulibrka više ne čitam. Taj je pričao da ćemo da imamo najmanji rast u regionu i sada ne zna šta će sa sobom, muči se svaki dan, hoda ulicama i ne zna šta bi sa sobom od muke i kako da prizna da Srbija ima najveći rast u regionu. A šta ja da mu radim? Samo neka štancuju onaj štampani rijaliti protiv mene svake nedelje. Ja se radujem tome, jer je to dobro za biznis, za industriju papira, jer kakav god da je tiraž kada se štampa na 100 stranica na to se plati PDV... Posebno što to nikakvog rezultata nema, jer narod zna da su tamo sve laži i bljuvotine“.

Ako predsednik hoće, lako bi mogao da mi pomogne. Za početak hajde da vidimo ko stvarno štancuje laži. Je li „bljuvotina“ ili istina da je privredni rast Srbije u poslednjih 10 godina dva i po puta sporiji nego u Crnoj Gori, BiH i Bugarskoj, tri puta niži nego u Makedoniji i Rumuniji i četiri puta manji nego u Albaniji? Da li je laž da je 2014, kada je Vučić i formalno preuzeo mesto premijera, BDP Srbije pao za 1,8 odsto, dok je ceo svet rastao po stopi od 3,6 odsto?

Seća li se Vučić svojih reči od 14. jula 2016. da se „nikada ranije nije desilo da po stopi rasta BDP-a Srbija bude među prve tri zemlje u Evropi“ i da će „učiniti sve da u sledećoj (2017) godini budemo zemlja sa najsnažnijim rastom“. Likovao je, jer „svi su se podsmevali kada sam pričao o tome, a danas se uglavnom ne podsmehuju i gledaju da pričaju o petim temama ne bi li zaobišli najvažnije teme“, jer „niko na svetu ne može da me demantuje, niko ni ne pokušava, to su merljivi i objektivni kriterijumi“.

A šta se stvarno desilo? Te 2016. veći rast od Srbije imalo je 18 zemalja u Evropi, a prosečan rast svih zemalja sveta bio je za 0,4 procentna poena veći nego u Srbiji. Toliko o šampionima rasta.

Ima li ko predsedniku da izračuna da je od 2012, kada je došao na vlast, do ove godine svetski BDP povećan za 23, a u Srbiji za samo 5,2 odsto? Pa kakvi smo mi prvaci ako su svi drugi u proseku rasli 4,4 puta brže od nas? Sme li iko da mu kaže da ni ove godine nećemo mnogo smanjiti zaostatak, jer će svetski BDP porasti za 3,9 odsto? I da bi bilo smešno da se vlast u Libiji hvali da će ove godine imati 6,6 puta veći rast od Nemačke?

A sada malo i o penzijama. Vučić tvrdi da će one biti od 8,8 do 13,2 odsto veće nego pre smanjivanja, „veće nego ikad“ i „značajno veće od inflacije“. Pa kako je, pobogu, 8,8 „značajno“ veće od 8,6 odsto, za koliko su od početka 2015. porasle potrošačke cene? Ako ne veruje NIN-u, neka pita direktora Zavoda za statistiku.

Pre nego što napiše pismo svakom od 1,7 miliona penzionera (u Pošti već trljaju ruke, em će im skočiti prihodi, a možda će da otvaraju i nova radna mesta) neka mu neko izračuna koliko će morati da se poveća penzija gospođi S. Ć. Ako je pre smanjenja primala 82.682,94, ona bi posle uvećanja za 8,8 odsto morala da dobija 89.959 dinara. Samo, zna li Vučić da je to za 21,47 odsto više nego što dobija sada? Penzija druge čitateljke NIN-a pre smanjenja bila je 48.029 dinara, pa bi uz „minimalno“ uvećanje morala da bude 52.255 dinara – za 21 odsto više od 43.162 dinara, koliko dobija sada, posle svih „povećanja“.

Za kraj, nešto i o platama. Prvi put Vučić je prosek od 500 evra obećao u aprilu 2016. I tada sam tvrdio da je to nemoguće. U julu 2017. javno sam obećao da ću podneti ostavku na mesto glavnog urednika ako do kraja te godine plate dostignu 500 evra. Voleo bih da sam to morao da uradim. Umesto da pusti da i to obećanje prekriju snegovi i šaš, Vučić sada tvrdi da je Srbija po platama već pretekla BiH. Nadao sam se da on zna nešto što niko drugi ne zna, dok pre par dana zvanično nije saopšteno da su u julu prosečne plate u Srbiji bile 417 evra, a u BiH 439 evra. A tako je bilo i u junu, maju, aprilu...

I kako onda da ne lutam po ulicama jer ne znam šta bih sa sobom od muke. Ne bih da se ponavljam, ali ne čini li se i vama da je, otkako Vučić ima apsolutnu moć, u Srbiji sve relativno. 

Bili bi vam mnogo zahvalni da podrzite nas sajt otvaranjem oglasa ispod i na vrhu