SVETISLAV BASARA - Hajdučki ćevap

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Isto ono što je u Danasu prekjuče rekao komičar Darko Mitrović rekao bi – samo da nije završio kao meso za hajdučki ćevap i da je poživeo do današnjih dana – i onaj prozorljivi Svetogorac koji je birvaktile male, porobljene narode Otomanske imperije upozoravao da sloboda koju će im doneti hajduci neće umeti da peva kao što je narodni pesnik pevao o njoj.

Mitrović je, naime, rekao da tiranije nema bez podaničke psihologije, a ja se – štono kažu novindžije – „nadovezujem“ na tu istinitu tvrdnju i kažem da je (polovična) donebesna dreka protiv ovog ili onog tirjanina izraz pukog nezadovoljstvo datim tirjaninom, ali ne i tiransko-podaničkim sistemom. Prostonarodski rečeno – slobodni ljudi ne arlauču i ne kenjaju, nego deluju, podanici pak ili obožavaju (i za to dobijaju sendvič) ili uvaljuju u govna (i za to dobijaju po nosu). Onda se, posle izvesnog vremena, uloge zamene. I tako unedogled.

Ako ste u rečenom prepoznali opis vekovnog stanja u jednoj maloj balkanskoj zemlji, koja se oslobodila Otomanske supremacije, ali ne i oslobodilaca, onda odličan pet. Ako niste, opet odličan pet. Samo sa obrnutim predznakom. Kako sad to? Lako, brate. Ono što je za polovinu tiransko-podaničkog društva čista petica, za drugu polovinu je nedovoljan, jedan. Svi su, dakle, u svojoj polovini odlikaši, a u drugoj ponavljači. Heroj jedne polovine, zločinac je za drugu. I pročaja do unedogled.

Stavite sad ruku na srce pa mi recite – može li takvo shizofreno društvo biti išta drugo osim mačijeg jebališta i može li u takvom društvu biti ikakvog berićeta i pomaka, osim (uopšte ne zanemarljivog) pomaka zahvaljujući kome Darko Mitrović nije završio kao hajdučki ćevap nego je samo povremeno bivao šikaniran i najurivan sa posla.

Već čujem piskutave glasove koji se munjevito pronose po Euromahali – evo ga, opet navraća vodu na vodenicu Njega Vrhovnog, osipa, bajagi, drvlje i kamenje na podanički mentalitet, a ovamo nas nagovara da ćutke trpimo Vučićevu tiraniju.

Daleko sam od primisli da bilo kome osporim ustavno pravo na proseravanje i arlaukanje, samo skrećem pažnju, tj. džaba krečim, da izoštreno viđenje svih problema u samo jednoj ličnosti – bez obzira koliko ta ličnost bila problematična – čini da svi ostali problemi – a legion im je ime – ostanu izvan vidnog polja, a upravo otuda dolaze sledeći tirjanin.

Nemojte sad očekivati poučitelno slovo o tome kako bi svako ponaosob trebalo da sebe i svoju Okolinu uredi onako kako misli da treba da bude uređena država u kojoj živi – toliko džaba ipak ne mogu da krečim – prepustiću vam da to sami dokonate, a dok dokonavate, imam za vas jednu lošu i jednu dobru vest. Prvo ide loša. Prekasno je, bar zadugo, da se tu nešto uradi, šanse su prokockane. Dobra vest je da ćete jesti govna, ali će ih biti kolko oćeš.

Molimo vas da podrzite nas sajt otvaranjem oglasa ispod i na vrhu