SVETISLAV BASARA - Nadsaharska Srbija, epilog

Svetislav Basara, kolumna za dnevni list ''Danas''

Juče pomenuti film „Krv i dijamanti“ završio je relativnim hepiendom, a kako su se stvari dalje razvijale u imaginarnoj državi Podsaharske Afrik, o tome se može samo nagađati, ali nećemo mnogo pogrešiti ako pretpostavimo da je posle iscrpljujućeg rata – u kome su glavne žrtve bili civili i nejač – nekakav Front narodnog oslobođenja (FNO) svrgnuo sa vlasti Narodni oslobodilački front (NOF) i nastavio da vlada isto kao i NOF, sve dok se, posle sledećeg krvavog rata, na vlast nije vratio FNO.

Što rekli pisci (uglavnom loših) romana iz XIX veka – svaka sličnost sa stvarnim državama i partijama je slučajna, ali vi ipak dokonajte na koju je zemlju i koje partije ovaj pisac mislio, pa da pređemo na stvar, to jest na psihologiju stampeda, po meni glavnog uzročnika tirjanskih politika. Vratimo se zato na Lidlovu kokošarsku gungulu. Šta mislite, pitam ja vas, za koga će glasati masa koja u desetinama hiljada – ne ustežući se pritom od fizičkih obračuna – nagrne da pokupuje piliće na popustu od 25 odsto:

1. za osobu A koja na predizbornim mitinzima govori da se mora ozbiljno raditi, puno štedeti i poštovati svaki red da bi jednog dana pilića bilo u izobilju ili 2. za osobu B koja na mitinzima obećava da će pilića biti odmah i to kolko oćeš, da će piletina biti džabe ili da će, u najgorem slučaju, koštati 3 dinara.

Sećate li se kolumne u kojoj sam napisao da ne osećam nikakvu empatiju prema „lakovernim“ žrtvama šibicara sa Zelenog venca i mešetara iz Volstrita, koji su – dobro znajući da je i šibicarenje i volstritarenje čista prevara, pa i kažnjivo delo – ipak rešili da okušaju sreću u nadi da će biti izuzetak koji potvrđuje pravilo. Isto tako ne osećam empatiju prema masama koje – takođe u nadi da će biti izuzetak od pravila – radosno nasednu na obećanje o besplatnim pilićima, pa posle gunđaju kad im izabranici njihove politike pameti iz dana u dan iz večeri u veče za ručak i večeru serviraju govna, uz velikodušnu dozvolu da ih jedu zlatnim srednjovekovnim viljuškama iz kičerajskih TV serija.

Sad će zadušne babe, dede i Abu Ćirjak, ombudsman naroda podsaharske i nadsaharske Afrike, unisono graknuti – šta to ovaj autošovinista priča, zna li on da je ovo doba potrošačke groznice i da navala na markete i kupovinu svega i svačega ima i u najrazvijenijim zemljama.

To ne sporim, gungula ima svugde, ali imam neke, da kažemo, amandmane. U bolje uređenim državama navala na supermarkete i bakalnice nastaje kad zapreti neka prirodna katastrofa ili kad neki propovednik sa Tajms skvera najavi kraj sveta, za razliku od država podsaharske i nadsaharske Afrike u kojima prirodne katastrofe – a kako stvari stoje jednoga dana i kraj sveta – nastaju kad supermarketi naprave popust od 25%. Preživeli smo nekako otvaranje Ikee i Lidla, ali se lako može dogoditi da otvaranje još jednog lanca jeftinih bakalnica pokrene famozni chain of unfortunate events.

Bili bi vam mnogo zahvalni da podrzite nas sajt otvaranjem oglasa ispod i na vrhu