Vojvodina se nikad neće oporaviti od Jogurt revolucije

"Jogurt revolucija je bila nešto najpogubnije za Jugoslaviju, to je početak njenog pada, ali je još pogubnija za Vojvodinu, jer se Vojvodina nikada neće oporaviti od toga", rečeno je na panelu konferencije "BookTalk" na kojem se govorilo o 30 godina od Antibirokratske revolucije i jednom veku od prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, a koji je održan u organizaciji "Color press" grupe u Galeriji Matice srpske.

U 2018. godini obeležavaju se dva važna datuma za Vojvodinu, koji su predstavljali prekretnicu u njenoj istoriji. Istovremeno, oba datuma izazivaju polemike.

Tako bez polemika i rasprava nije mogla da prođe ni najava osnivanja Muzeja prisajedinjenja, dok je podele izazvala i Odluka o Danu Vojvodine, jer se kao važan datum prećutao 31. jul 1945. godine, kada su Vojvođani po drugi put doneli odluku o prisajedinjenju.

Sedam decenija posle prisajedinjenja dogodila se tzv. "Jogurt revolucija". Na mitinzima u Novom Sadu kosovski Srbi su demonstrirali protiv albanskog nasilja na Kosovu, a to je zapravo dovelo do smene tadašnjeg rukovodstva AP Vojvodine.

Dok je Jogurt revolucija za Slobodan Miloševića bila pobeda i "osvajanje" Vojvodine, za ovdašnje stanovnike taj događaj označio je kraj stvarne autonomije, finansijskog napretka iz prethodnih godina i uvod u kolektivnu nesreću devedesetih.

Razgovor u Galeriji Matice srpske bio je živahan, sa mnogim pogledima na istoriju Vojvodine, ali i na njenu sadašnjost. Govoreći o Jogurt revoluciji i 5. oktobru 1988. godine, predsednik Socijaldemokratske partije Vojvodine Miroslav Ilić podsetio je da je Memorandumom SANU označeno da Srbi više ne mogu da nađu svoju budućnost u jugoslovenskoj zajednici.

"Mi danas živimo apsolutnu propast svih civilizacijskih, kulturoloških, identitskih osobina onoga što je imala Vojvodina, u kojoj je relativno harmonično živelo mnogo nacija. Danas smo u situaciji da se radni i prirodni resursi ravnice koja je mogla da hrani bivšu Jugoslaviju i šire, prodaju u bescenje raznim lopužama. To su realni dometi takozvane Jogurt revolucije", naveo je on.

Predsednica Vojvođanskog kluba Branislava Kostić ukazala je na to da se u svemu kriju ekonomski razlozi, te da je donošenjem Ustava iz 1974. godine krenuo ubrzan razvoj Vojvodine.

"Dohodak po glavi stanovnika je bio tako veliki, da kada se uporedi, ukupan bruto domaći proizvod Grada Novog Sada bio je iznad društvenog proizvoda Crne Gore. Zato je došlo do ovoga. Novi Sad i Vojvodina su počeli ubrzano da se razvijaju. Vojvodina je do 1988. godine bila najmanje zadužena celina u SFRJ, imali smo najmanje kreditno zaduženje u odnosu na sve republike i pokrajine", poručila je Kostić.

Ipak, Vojvodina je Miloševiću bila potrebna iz političkih razloga, što je jedan od razloga koji je doveo do bacanja jogurta na zgradu Banovine. Kostić je primetila i da je srpsko rukovodstvo uplašilo to što je Vojvodina, kao i ostale republike, Ustavom imala zagarantovano pravo na samoopredeljenje do otcepljenja

"Milošević je morao da uradi to sa Vojvodinom, jer su mu bila potrebna tri glasa u predsedništvu. Svaka republika je imala po jedan glas, a Srbija je imala svoj, ali su joj bili potrebni glasovi Kosova i Vojvodine. To je jako velika stvar, jer je onda mogao da preglasa ostale. Zašto je Milošević pravio puč u Vojvodini 1988, kada je gorući problem za Srbiju bio Kosovo? Mladi ne znaju da su 1988. godine došli ljudi na ulice sa parolama 'Srušićemo vladu u Novome Sadu', a glavna stvar je bilo rešavanje pitanje Kosova. Kako se rušenjem vlasti u Vojvodini rešava pitanje Kosova? Nikako, naravno", dodala je Kostić.

Da se sve "vrti oko novca" ukazao je i Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta Novi Sad. Kako je rekao, sve je pitanje razvijenosti, novca, ekonomije i kapitala.

"Sve što je napravljeno u periodu od 1974. do 1988. godine, uništeno je od 1988. do 2002. Početkom osamdesetih vi imate u Pokrajini izdvajanje 23 odsto dohotka za akumulaciju, a u Jugoslaviji je to 16 odsto. Puna razvijenost, sve što se postiglo, dovelo je do toga da Vojvodina sama sebe održava. Kada pogledate taj period od '74. do '88, najpre imate dohodak od 1.000 dolara po stanovniku, 1988. godine on je bio 3.000 dolara, a početkom 2001. godine 1.200 dolara, verovatno i niže. U 2015. godini BDP Srbije po stanovniku iznosio je 385.000 dinara, a za Vojvodinu 314.000, što znači da je pao ispod proseka Srbije, što se u poslednjih 100 godina nije desilo", kazao je Simurdić.

Kako se moglo čuti na panelu, jedna od "rak rana" Jugoslavije bili su odnosi u Srbiji. Problematično je i to što su misleći ljudi uklanjani iz društvenog života, ali i to što, kako je rečeno, Tito nikada nije razmišljao šta će biti posle njega. Po rečima urednika "Dnevnika" u vreme Jogurt revolucije Tomislava Marčinka, vojvođansko rukovodstvo bilo je "najpoštenije partijsko rukovodstvo tog vremena, ali su ga činile najveće dogmate i najveći titoisti".

"Ništa se nije propitivalo, sve je bilo dobro, i onda se došlo do toga da se posle Titove smrti sve urušava. Moralo se očekivati da će se takvo nešto dogoditi. Jogurt revolucija je nešto najpogubnije za Jugoslaviju, to je početak njenog pada, ali je još pogubnija za Vojvodinu, nikad se Vojvodina od toga neće oporaviti", dodao je Marčinko.

Tri decenije od jogurta na mermeru zgrade Banovine, smene rukovodstva, ratova, sankcija, još jedne petooktobarske revolucije, kategorizacije Vojvodine su brojne, ali se neretko svode na istu stvar - autonomija Vojvodine je samo formalnost. Tako se moglo čuti i da je "od Vojvodine ostao pravni surogat", dok je istoričarka Latinka Perović jednom prilikom ocenila da se Vojvodina danas nalazi na tragu patrijahalne, a ne građanske i liberalne tradicije.

Aleksandar Simurdić primećuje da teza Vase Stajića da će Vojvodine biti onoliko koliko se za nju budemo borili, danas egzistira na istorijskom minimumu. Podseća da se u 2018. godini govori o mogućnosti donošenja Zakona o finansiranju Vojvodine, iako je rok za to istekao, sada već davne, 2008. godine.

"Taj zakon je mogao da bude iniciran iz Beograda, ali i iz Novog Sada, i to nije učinjeno. Mi imamo predsednika Pokrajinske skupštine Ištvana Pastora koji u novogodišnjem intervjuu kaže da se nada da će se to desiti u ovoj godini i da to nije bilo pitanje u vrhu prioriteta. Vojvodini je potrebna nova elita, novi koncept autonomije, novi dijalog koji će ovo mrtvo more da ustalasa sa pokušajem da odgovori na to šta su naše realne potrebe. Sa pričama šta se očekivalo i gde smo došli, šta je iznevereno i šta je dobijeno, verujemo da nećemo daleko stići", zaključio je Simurdić. 

Iako se na panelu najviše govorilo o Jogurt revoluciji, govornici su se dotakli i 1918. i prisajedinjenja. Tomislav Marčinko se zapitao šta bi bilo da 1918. godine nije došlo do prisajedinjenja, navodeći da bi danas "Vojvodina bila sređena državica, hraniteljica Evrope, multietnička i poštovana".

Direktor Izdavačke kuće "Prometej" Zoran Kolundžija ukazao je na to da, kada se govori o ovim temama, nedostaje dovoljno istorijske pozadine, šta se zaista događalo uoči, za vreme, i posle Velikog rata.

"Dr Milan Petrović, kao politički sledbenik Polita Desančića i ljuti protivnik Jaše Tomića, ide po terenu pred prisajedinjenje, i odlazi u Banat, svi Rumuni iz Temišvarskog Banata žele da uđu u Kraljevinu Srbiju zato što ona nije feudalna kraljevina, seljak je slobodan, ima svoje imanje. To su neki detalji. Srbi prečani su sanjali državu Srbiju, oni su sa sobom nosili cara Lazara, Stefana", poručio je Kolundžija.

Vek nakon prisajedinjenja Miroslav Ilić zaključuje da Srbija na Balkanu i dalje izigrava lažnog džina i da, za razliku od Vojvodine, tumara u pogledu svoje budućnosti. Kako je naveo, postoji deklarativno zalaganje za evropske vrednosti, ali se "vrlo evidentno vidi da se te evropske vrednosti gaze najviše u Vojvodini". 

Branislava Kostić je ukazala na to da su očekivanja Srba i Slovena 1918. bila velika, ali da je bilo potrebno svega 10 godina da se stvori autonomaški pokret, Somborska i Novosadska rezolucija, te da oni Srbi koji su agitovali za priključenje Srbije govore o svom razočaranju. Poručila je da je obeležavanje jubileja prisajedinjenja važno, jer ljudi kojima koreni nisu u Vojvodini, postaju svesni činjenice da Vojvodina kao politička celina nije nastala na teritoriji Srbije i da se ona, voljom građana, dva puta priključila Srbiji - 1918. i 1945.

Ona se osvrnula i na to što se kao značajan datum za Vojvodinu ne obeležava 31. jul 1945. godine, kada su građani Vojvodine, predstavnici svih nacija, doneli odluku da se ponovo priključe u Srbiji, odnosno Jugoslaviji.

"Ideja aktuelne vlasti u Vojvodini je da svaka nacija ima svoje praznike. Mađari svoje, Rusini svoje, Srbi svoje. Nema jedinstvenog vojvođanskog praznika. Mađari ne bi da slave novembar 1918. što je razumljivo, ni Majsku skupštinu, to su praznici Srba u Vojvodini i to je legitimno, treba da se slavi. Ali za sada nemamo nijedan svevojđanski praznik koji obuhvata sve Vojvođane. Svaka nacija u svoj tor, neka svako gleda svoje, nema ujedinjenje Vojvodine. Taj 31. juli 1945. godine slavićemo kada budemo imali multikulturnu i multijezičnu Vojvodine, ćirilica je lepa, ali nam je potrebna i latinica da bismo se bolje razumeli", zaključila je Kostić.

Osnivačica Međunarodnog festivala ženskog video-arta "VideoMedeja", književnica i autorka izložbi Vera Kopicl, podsetila je da je Velika narodna skupština 1918. godine prva na kojoj žene imaju pravo glasa i prvi put ulaze u parlament. Kopicl je objavila knjigu o Milici Tomić, novinarki i poslanici, prvoj vlasnici i urednici ženskog časopisa u Srbiji. Kako je rekla, Tomić je pred ulazak u skupštinu tražila ponovno vraćanje ženskih zadruga, čitaonica, osnivanje odbora za poslanice. Ipak, žene su vrlo brzo, nakon prisajedinjenja, izbačene iz skupštine.

Dodajmo da će se kao Dan Vojvodine obeležavati 25. novembar, dan kada je 1918. godine Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji. Kao značajni datumi za Vojvodinu obeležavaće se i 15. maj, datum održavanja Majske skupštine u Sremskim Karlovcima 1848. godine i 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava.

Vek od prisajedinjenja Vojvodine Srbije obeležiće se 24. i 25. novembra u Beogradu i Novom Sadu.  

Bili bi vam zahvalni ako podrzite nas sajt otvaranjem oglasa ispod i na vrhu